Iz treceg kraljevstva

&quote;Jer covek u stvari o sebi nema nista da kaze, nego da se u jednu halucinaciju utopi koja je, cini mi se, bila njegov zivot. A koja s tim zivotom nema nista zajednicko, nego on u nekoj svojoj nadi da mu je zivot bio ispunjen, misli da ima.&quote; U te reci Bore Cosica staje okvir izmeA u cijih granica bi se mogle smestiti sve Adaseviceve price koja tematizuju siroku temu: sudbine ljudi na prostorima srednje Evrope u dvadesetom veku. Pricama je zajednicka i pripovedaceva pozicija u storiji. Shodno Cosicevom citatu, pripovedac zapocinje pricu ali je glavni junak - uvek neko drugi - redovno preuzima, pretvarajuci taj lirski obojen zivot u pravcatu proznu halucinaciju. Ono na sta treba skrenuti paznju svakako je jezik kojim pripoveda Borivoje Adasevic. Taj je jezik blizak lirici, razigran, poput lavine reci koja vas nosi do samog epiloga. (Mica Vujicic)